Podijeljena su mišljenja u Bosni i Hercegovini kada je u pitanju izbor najboljih igrača svih vremena.
Mlađe generacije smatraju da je Edin Džeko neprikosnoven, dok nešto stariji misle da je Hasan Salihamidžić, jedan od najtrofejnijih nogometaša, najbolji svih vremena.
Ima navijača i ljubitelja nogometa koji svoj glas daju Vedadu Ibiševiću, Elviru Boliću, Sergeju Barbarezu, Emiru Spahiću, Miralemu Pjaniću…
Kada su u pitanju starije generacije u BiH, zapažene su karijere, svaki u svoje vrijeme imali, između ostalih: Mirso Fazlagić, Muhamed Mujić, Ivica Osim, Vahidin Musemić, Vahid Halilhodžić, Mehmed Baždarević, Dušan Bajević, Asim Ferhatović, Enver Hadžiabdić, Enver Marić, Mustafa Hukić, Predrag Pašić, Franjo Vladić…
Manje više svaki od navijača, kod izbora najboljih ima određenu dozu pristrasnosti. Pa će favorizirati igrača iz svog kluba. Ima, doduše primjera, kada navijač Sarajeva smatra najboljim nekog iz Želje i obrnuto. Istina, takvi su rijetki…
Jedan bivši vrsni nogometaš, nesuđeni bh.reprezentativac, koji je prošao sve Željine selekcije, izabrao je najboljeg iz redova “vječitog rivala”.
Rade Bogdanović odazvao se pozivu Nikole Nikića i gostovao u Skugriću.
Premda se okupilo pedesetak nekad sjajnih nogometaša, dolazak Bogdanovića izazvao je najveću pažnju.
Rade je za portal Sportske.ba dao intervju u kojem je govorio o svom Želji, o Draganu Stojkoviću i reprezentaciji Srbije. Otkrio je ko ga je iz NSBiH zvao da igra za bh. reprezentaciju…
Bogdanović je iskreno priznao ko je po njemu najbolji igrač BiH.
Ko je bio Vaš igrački idol u godinama odrastanja?
– Safet Sušić. Iako je u Sarajevu, ja sam s Grbavice…ako me Meša bude čuo, eto problema (smijeh). Šalim se. Pape je bio idol svima, naš Bosanac. Tako da nije se gledalo da li igra za Sarajevo ili za Željezničar. Pape naravno, poslije Meša, Rade Paprica i da ih sad ne nabrajam.
Piksi?
– Pa jeste i Piksi, moja generacija koju sam najviše volio. To je ona olimpijska generacija, Švabina iz 1984. godine, koja je izbacila neviđeni sijaset strašno dobrih igrača. Ja sastav znam i napamet, da ga sad ne nabrajam.
Koliko je ta moćna generacija koja nije bila, recimo, sad poslije ovog rata koju je vodio Nenad i Vi…
– Jeste, jedna sjajna generacija iako su oni malo mlađi od mene nekih dve-tri godine. Ali baš sad kad sam vidio Nenu Starovlaha sjetim se njegovog bekovskog plesa i treninga na Grbavici, onoj šljakastoj, kako nas je učio da oduzimamo protivničkom igraču loptu, na koju stranu da ga tjeramo, u kom položaju da smo…nevjerovatno nešto, ali sjećanja tako naviru. Nekako sam tužan. Ove godine proletiše, Bože sačuvaj…
Kad ste bili u top formi i kad ste bili u Njemačkoj, igrali ste za BiH reprezentaciju
– Da Vam kažem nešto, ja jesam bio kandidat i razgovarao sam s Mišom Smajlovićem na tu temu i moram da kažem da sam se od njega i ogriješio zato što nisam mogao da odlučim, a imao je jako veliku želju da igram. Zato što ja i dalje smatram da u tom trenutku nisu se stvorili uslovi. Ako ništa drugo, za bezbjednost i miran san moje porodice jer ipak sam na obroncima Sarajeva. To je bila godina kad su me zvali ‘97/’98. A kad vidite kakva je situacija i sad u Bosni, mislim da sam dobru odluku donio. Iako mi je žao.
Naravno, žao je sigurno i selektorima koji su u ovoj reprezentaciji. Bila je jedna dobra ekipa, ali je uvijek nedostajalo kvalitetnih igrača. Mene zanima, kada bi sada naišao Piksi, šta bi on Vama rekao, šta bi Vi njemu rekli?
– Da sad naiđe, ja bih mu rekao: „Selektore, čestitam na sinoćnjoj dobroj utakmici, dobro taktički postavljenoj formaciji gdje smo igrali protiv prvaka Evrope i da smo odigrali 0:0, da su se momci borili maksimalno jer moje analize su, od utakmice do utakmice. U sportu se ne živi u prošlosti, a ja moram da komentarišem samo ono što mi moje oči vide.
– Pa ja sam bio umjeren. Rekao sam da ja tu ne očekujem brodolom jer ipak je početak kvalifikacija, septembar mjesec. Mi smo se dobro organizovali, stisli sa onim što smo imali i imali smo čak jednu-dve dobre šanse, ali rezultat je po meri. On je osnov za dalje utakmice i jedno jako dobro samopouzdanje, ali ja to ne shvatam lično, šta god da mi neko kaže.
– Ja svakom igraču preporučujem da ide tamo gde mu srce kaže i gde može da napreduje, gde će dobiti šansu. Tako da, radi se o jednom jako dobrom, talentovanom igraču. Mislim da on čak vuče korijene od našeg Meše Baždarevića iz daleke prošlosti. Baždar-Baždarević, ja to tako povezujem, ali zaista jedan jako talentovan momak. Ima visinu, stas, na njemu je da radi tako da, gdje god da igra, za koju god reprezentaciju bude igrao, ja znam da ću da navijam.
– Ja fudbalskom klubu Željezničar dugujem realno sve. Zato što sam sa bubamarom fudbalskom proputovao svijet, neku crkavicu zaradio, osnovao porodicu, a prve i osnovne korake sam napravio na „Grbavici“ 1982. godine, u generaciji Duška Bajića, Josipa Bukala, Nenada Starovlaha, Sulejamana Kulovića, Vasilije Čike Radovića i poslije u prvom timu sa Duškom Bajićem, Bukalom, Vukojom, sad da ne nabrajam. Sve ono što sam pozitivno i dobro vidio na toj „Grbavici“, kada je fudbal u pitanju, zato joj ja to dugujem i zato ću da spominjem fudbalski klub Željezničar dok sam živ i ja u materijalnom smislu nisam dobio ništa, ali sam dobio u duhovnom i obrazovnom.
Sportske.ba
