Marko Arnautović spada u grupu “loših momaka” svjetskog fudbala, često je tokom karijere upadao u nevolje, a promijenio je šest klubova između šeste i 16. godine, piše B92.
Svojevremeno je bio nada milanskog Intera, u vrijeme kada je Nerazzurre predvodio Jose Mourinho koji ga je opisao kao “sjajnu osobu sa stavom djeteta”.
“Prespavao sam doručak tokom priprema u Abu Dabiju 2009. Bilo je to prvo kašnjenje. Potom smo imali timski sastanak. Hotel je bio ogroman, moja soba je bila na 75. sprato. Čekao sam lift, pritiskao dugme i pritiskao, imao sam sedam minuta i mislio sam da ću da stignem. Ali nisam uspeo. Katastrofa broj dva. Onda se desilo opet prije nego što smo se sastali pred utakmicu i pomislio sam da će me ubiti. Malo smo se svađali pa sam ostatak dana trenirao sam. Vratili smo se u Milano i imali smo jutarnji trening i ja sam došao na vrijeme. Ali nije bilo nijednog auta tamo. U stvari smo taj dan imali trening popodne. Mourinho je bio tu sa stručnim štabom, ustao je i aplaudirao mi je i smijao se. Rekao mi je: “Ti si moj čovek. Došao si pet sati prije treninga. Volim te. Evo ti moj sat”. I dalje imam taj sat kod kuće”, otkrio je Arnautović sjajnu anegdotu sa ekscentričnim Portugalcem.
Arnautović je imao zanimljiv životni put koji je počeo u sjevernom bečkom predgrađu Floridsforfu gde se kao dete Srbina i Austrijanke družio sa Turcima, Srbima, Hrvatima, a često je upadao u nevolje u klubovima.
“Na svakom mestu su me izbacili. Bilo me briga šta radim. Nisam brinuo ni o kome, niti slušao bilo koga, ni oca ni majku. Znao sam da se potučem sa trenerima i kažem: “Što vičeš na mene? Da li si mi otac? Pričaj normalno sa mnom”. Gdje god bih otišao, u Rapid ili Austriju Beč, bilo je problema. Samo sam želeo da mi trener kaže: “Izađi na teren i pobijedi”. Moji roditelji su se trudili, ali ja sam izabrao drugi put, da budem na ulici. Nisam bio kriminalac ili nešto slično, ali su dvojica mojih prijatelja završila u zatvoru. Niko nije ubijen, ali je bilo tuča i sličnih stvari. Kada si na ulici, ako neko ide u tvom smjeru bolje da skreneš pogled. Ali mi smo uvijek gledali pravo u oči i trudili se da isprovociramo ljude. Kako bismo se tukli. Neki su počeli da kradu. Sretan sam što sam se izvukao jer to nije bilo dobro vrijeme. Govorio sam prijateljima da to ne rade da će završiti u zatvoru. Govorio sam im da počnu da rade i lijepo da žive. Ali nećemo preuveličavati, većinu vremena smo samo igrali fudbal u parku. Fudbal nam je bio sve”, istakao je Arnautović.
Ono što je “spasilo” Arnautovića nisu bili bijes ili nešto slično, nego strah.
“Da sam ostao takva osoba ne bih sada bio ovdje. Plašio sam se da nikad neću imati fudbalsku karijeru ako nastavim tako. Znao sam da moram da odem i radim stvari drugačije, da se primirim”, dodao je austrijski reprezentativac.
To drugo mjesto bila je Engleska, tačnije Nottingham Forrest došao je na probu sa 16 godina.
“Postigao sam dva gola i imao dvije asistencije. Ali trener mladog tima mi je rekao da im je potreban neko niži i snažniji kao Wayne Rooney. Nisam ni znao ko je Rooney. Rekao sam mu da će jednog dana sanjati da me ima”, kaže napadač Vest Hema.
Skrasio se konačnou u Twentteu kod Steavea McLarena, potom bio na pomenutoj pozajmici u Interu, zatim je tri godine igrao za Werder, a prethodne četiri je nastupao za Stoke City. Proteklog ljeta je stigao kao ogromno pojačanje u West Ham koji ga je platio 27 miliona funti. “Čekićarima” se predstavio crvenim kartonom.
“Očekivanja od mene su bila ogromna i ljudi nisu bili srećni. Izvinio sam se za taj crveni jer je bio glup. Posle sam se razboleo i to ne mogu da promenim. Nije bilo sjajno do sada, znam to. Čujem da ljudi kažu da sam došao za 27 miliona, a nisam uradio ništa. Želim da pokažem da klub nije bacio pare na mene. Nemojte da mi sudite poslije četiri utakmice. Sudite mi na kraju”, istakao je Arnautović.
Arnautović je počeo samo četiri utakmice za West Ham ove sezone, nastupio je ukupno pet puta, ali još nije postigao gol za “čekićare”, a zbog toga ga je Slaven Bilić kupio.
