Za Marokanca Ilijasa Benemua, fudbal je među najvažnijim stvarima na svijetu, pa čak i u teškim životnim situacijama sa kojima se suočio kao čovjek koga je potraga za boljim životom u Evropi dovela, bar za sada, do kampa za migrante u Bosni.
Ali i tu je sport zauzeo važno mesto, jer je zahvaljujući entuzijazmu ljudi iz lokalne zajednice i pomoći njemačkog drugoligaša Sankt Paulija, Ilijas dobio priliku da se opet druži sa „njegovim veličanstvom” – fudbalom.
Amatersko sportsko udruženje (ASUS) odlučilo je da formira futsal klub u kojem bi nastupili i migranti iz kampova u okolini Sarajeva.
„U Turskoj sam imao boravišnu dozvolu i igrao fudbal, kao bilo koji drugi čovek. Ali je Erdogan promijenio pravila i za fudbal je počelo da važi isto – bez migranata”, objašnjava Benemu za BBC.
On je istakao da su svi iz njegovog okruženja sretni zbog ove odluke i jedva čekaju da zaigraju fudbal.
„Vidjeli smo da im je jako zabavno da igraju, da se takmiče. Tako im je bar malo bila rasterećana svakodnevica kroz treninge, takmičarski dio, kroz druženje nakon toga”, govori za BBC Damir Berilo, jedan od pokretača projekta i član ASUS.
Kako je sve počelo?
Sve je krenulo početkom godine kada su organizatori prvog Zimskog festivala (WinterFest ) u Hadžićima – opštine u kantonu Sarajevo, pozvali migrante iz obližnjih kampova da u njemu uživaju i da se zabave.
Međutim, ubrzo nakon festivala, održan je i prvi turnir u malom fudbalu gde je učestvovao tim koji su u potpunosti činili ti isti ljudi.
Tada je pala odluka da se osnuje futsal klub za migrante.
Amatersko sportsko udruženje (ASUS), čiji je Berilo član, stoji iza čitave priče.
Ovo udruženje je predalo Nogometnom savezu Bosne i Hercegovine zahtjev za registraciju i osnivanje kluba.
Odluka je trebalo da bude objavljena u martu, no s obzirom na situaciju sa korona virusom na njeno donošenje se još uvijek čeka.
Aktivnosti i inkluzija
„Svi smo sretni zbog novog tima i jedva čekamo da zaigramo”.
Tako je na pomen novog kluba reagovao Ilijas Benemu, koji već šest meseci boravi u prihvatnom centru Ušivak.
Tokom boravka u Turskoj kao migrant trenirao je „dva puta na dan – trčanje, tehnika, kontrola lopte”.
Ilijas je bio dio ekipe koja je zimus u Kulturnom sportskom centru, budućem domu novog futsal kluba, odigrala prvu utakmicu pred domaćom publikom.
Zvali su se Mašrek i Magreb.
Novi klub se neće tako zvati, već će nositi ime Ursus, što je latinski naziv za medveda.
To je zbog inkluzije, naglašava Berilo i dodaje da će pored migranata u novom timu moći da zaigraju i stanovnici Hadžića.
„Neće biti segregacije – da isključivo migranti igraju, nego ćemo imati mješanu ekipu ali sa akcentom na migrante, da njihova djeca i svi oni koji žele da treniraju, mogu trenirati, a u takmičarski dio da ide najbolja ekipa”, kaže on.
Gol u devedesetom minutu
Damirov komšija Ilijas Benemu, fudbalski napadač iz Maroka, kaže da mu se dopada u Hadžićima, a posebno kako se mještani ophode prema njemu.
„Neki od nas ovdje prave probleme, ali nas ljudi u Bosni ne osuđuju jer znaju da nismo svi isti. Ljudi su ovde dobri, mirni, skromni i željni da pomognu”, kaže on.
Iako je njegov ostanak neizvjestan, siguran je u jednu stvar – dok je ovdje želi da igra fudbal i da protivnicima zadaje glavobolje.
„Planiram da dam mnogo golova, zašto da ne.
„Zbog čega sam fudbaler? Da bih davao golove”, pun samopouzdanja zaključuje Benemu.
Migranti u BiH
Najveći broj migranata koji se trenutno nalaze u Bosni i Hercegovini dolazi iz Pakistana, Afganistana, Irana, Iraka, Maroka, Alžira i Tunisa.
Prije pet godina su migranti mahom putovali preko Srbije, dok sada uglavnom idu zapadnim krakom takozvane Balkanske rute, te preko Grčke, Albanije i Crne Gore stižu u Bosnu i Hercegovinu koja im je posljednja stanica prije Evropske unije.
Svi fudbaleri-migranti dolaze iz Ušivka i Blažuja, dva prihvatna centra na teritoriji kantona Sarajevo.
Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije iz Bosne i Hercegovine, trenutno se u privremenom prihvatnom centru u Ušivku nalazi 778 ljudi, dok je u Blažuju smešteno skoro 1.400.
Na teritoriji Bosne i Hercegovine postoje još četiri migrantska kampa nedaleko od Bihaća, u Unsko-sanskom kantonu.
Pomoć institucija
Međunarodna organizacija za migracije, tijelo koje deluje pri Ujedinjenim nacijama, jedna je od prvih koja je prepoznala značaj ovog projekta i ponudila pomoć njegovim idejnim nosiocima.
Pored njih u pomoć je pritekao lokalni islamski centar koji će sopstvenu sportsku dvoranu dati na besplatno korištenje klubu za treninge.
Lokalna vlast takođe blagonaklono gleda na čitav projekat.
„Dobili smo već neku dokumentaciju da će nas podržati u skladu sa mogućnostima.
„Finansijski ne, ali tehnički i organizaciono da”, kaže Berilo.
Podrška njemačkog Sent Paulija
Posebno su ponosni na donaciju koju su dobili od fudbalskog kluba Sankt Pauli iz Hamburga.
Navijači njemačkog tima su poznati po lijevičarskim stavovima i dobroj saradnji sa klubom.
Sankt Pauli je učestvovao u formiranju FK Lampeduze čiji igrački kadar čine isključivo migranti koji su premješteni sa istoimenog italijanskog ostrva u Hamburg.
Organizovali su i fudbalski kamp za migrante u Sirakuzi, gradu na italijanskom ostrvu Siciliji i nazvali ga „Šutni granice” (Kick the borders).
S obzirom na dugačku historiju društvenih angažmana ovog kluba, Damir Berilo, inače navijač Sankt Paulija, riješio je da im se obrati za pomoć.
Javio se „radnom krugu za migrante”, posebnom odeljenju unutar kluba koje se bavi pitanjem „tražilaca azila”.
„Tamo mi se javila Lea Šefer, koja je rekla da je zainteresovana i da mora videti kakav dio opreme mogu da nam obezbijede”, kaže Berilo.
U prvom kontingentu dobili su 20 dukserica koje su koristili prvi i drugi tim Sankt Paulija, dok će druga pošiljka sadržati dresove, šorceve, štucne i drugi materijal.
Očekuje se da stigne čim se situacija sa korona virusom smiri.
Ipak, društveni i humanitarni angažman ovog kluba nije u svim zemljama na taj način prepoznat.
Britanska anti-teroristička policija je jedan od zaštitnih znakova njihovih navijača – gusarsku zastavu sa lobanjom i ukrštenim kostima, uvrstila na spisak terorističkih simbola.
Tom prilikom se na zvaničnom Twitter profilu oglasila i uprava kluba, složivši se sa njihovim igračem Jamesom Lorensom da su „ponosni na vrijednosti koje zastupaju”.
Planova na pretek
Pored futsal kluba u planu je organizovanje treninga stonog tenisa, košarke, karatea, tekvondoa i kriketa.
Postoji ideja da se aktivnosti prošire i na kulturno-umjetnički dio gdje će migranti učiti lokalno stanovništvo folklornim igrama i običajima, a stanovnici Hadžića uzvratiti istom mjerom.
Razmišlja se i o festivalu hrane, organizovanju škole jezika, zakonskoj edukaciji i slično.
„Oni su sastavni dio naše svakodnevnice. Zajedno pijemo jedni pored drugih kafu, pa zašto se ne bismo mogli onda zajedno družiti, igrati fudbal, stoni tenis, učiti jedni od drugih”, govori Damir Berilo.
Dodaje da suHadžićani prihvatili migrante i da „sem nekih sitnih krađa” nije bilo problema, niti većih tenzija.
„Trenutno živimo jedni pored drugih, ali cilj u svemu ovome jeste da živimo jedni sa drugima”.
