Piše: Nebojša Šofranac
Kad je Željo gubio, prije 14 dana kuci 0:2 od Dinama iz Minska, mnogima je izgledalo da će biti brzi evropski kraj još jednom. Oni koji su više upućeni znali su da neće tako lako, jer ova generacija ima nekoliko odličnih talenata.
I onda se desi 2:2 u nadoknadi po receptu velikog derbija sa Sarajevom krajem prošlog avgusta. Pa se desi i velika pobjeda u gostima 1:2, i sada već novi duel sa Nefčijem.
Po notama Osima
Mnogo toga dobrog može da se desi, a sjećanja idu na velike zlatne trenutke, šampionsku títulu SFRJ 1972. potpisanu Bratić-Bukal i naravno veliki evropski pohod 1985. U oba slučaja po notama Ivice Osima.
Čim se pojavio Dinamo Minsk morali smo se sjetiti tog marta 1985. i četvrtfinala Kupa UEFA. Tokom jeseni Željo je igrao sjajan fudbal, izbacio tri rivala, pokosio Sión, okrenuo poraz u Krajovi sa nestvarnih 4:0 na Grbavici. Već prethodne sezone ta generacija je otvorenom igrom oduševila sve, ali te 1984/85 je bukvalno cijela Jugoslavija bila na nogama, bili su jedini tim koji je prezimio u Evropi. A onda kad je došao taj Minsk, tada predstavnik jake lige SSSR-a, morao je pasti 2:0, uz jedan slalom Bazdarevića koji je bio preteča za meksičke golove Maradone. U revanšu 1:1 i potvrda plasmana u polufinale, a tamo je čekao Videoton, koji je u novembru deklasirao Partizan, a u martu čak Mančester Junajted sa Robsonom, Olsenom i Strahanom.
U Sekesfehervaru 3:1 za njih, Škoro je dao važan gol, i uopšte nije razočarao Zeljo, ali primio je jeftine golove.
Fatalni Cuhai
U revanšu jedan napadački šou, 2:0 i bezbroj šansi, napadi i, kad se mogla spustiti lopta, i fatalni Cuhai u 88.minutu. Kakva šteta ne vidjeti tu čudesnu generaciju i napad Bahtić-Škoro-Mihajlovic-Baždarević-Nikić u finalu s novom Butragenjovom generacijom Reala koja je plesala. Bili smo uvjereni da bi ih stavili na muke.
Ta ekipa je mogla sve, a igrala dosljedno i pošteno. Zapostavili su malo domaći šampionat zbog Evrope, a u njemu je harao gradski rival Sarajevo. U pretposljednjem kolu Željo je dočekao jedinog rivala Sarajeva u toj trci, ekipu Hajduka.
U najboljem meču sezone bilo je 4:4, pa su tako pomogli Sarajevu da bude šampion nakon kontroverznih 2:2 u Skoplju. Ali ni Sarajevo ni velika četvorka, najbolji fudbal tada je igrao Željo. Zbog jednog nedosanjanog finala od ove generacije sada može se tražiti da napravi bar još jedan korak.
(Sportske.ba)