Braća Sušići su fudbalsku karijeru počeli u lokalnoj Krivaji iz rodnih Zavidovića. Starijeg Seada (rođen 3. januara 1953.) je u ljeto 1970. otkrio – Miljan Miljanić. Zapazio ga je u juniorskoj reprezentaciji BiH, koja je nastupala na tradicionalnom Turniru republika u Zagrebu i odmah naložio svom bivšem pomoćniku Žarku Nedeljkoviću da ispita mogućnost njegovog prelaska u Crvenu zvezdu. Nedeljković je uspješno obavio povjereni zadatak i Sušić je ubrzo postao član beogradskih crveno-bijelih.
”Bio sam na tom turniru proglašen za jednog od najboljih igrača. Zvali su Partizan, Dinamo, Hajduk, pogotovo Sarajevo. Oni su me zvali da odmah dođem i potpišem. Javila se onda Crvena zvezda. Došao sam kući i pričam sa ocem, i kažem mu da će doći ovi iz Crvene zvezde. Otac nije vjerovao, ali oni su došli u Zavidoviće. Našli su oca na poslu i s njim se dogovorili, sa 17 godina sam potpisao profsionalni ugovor sa Crvenom zvezdom” kazao je Sead Sušić za Federalnu TV.
U nekoliko navrata Sead Sušić je potvrdio vanserijski talenat, ali je sticajem raznih okolnosti (ponekad i svojom krivicom) i do danas ostao samo – veliki potencijal.
”Pape je tek počinjao, a ja sam bio standarni igrač. Kao dijete sam navijao za Sarajevo, zbog oca koji je volio Haseta. Kad dođem da igram protiv Sarajeva, uvijek je bila borba za opstanak. Povede Sarajevo, mi izjednačimo i ja kažem Papetu ”sad ćete primiti pet.” Sjećam se kada su došli u Beograd, trener je bio Vukašin Višnjevac i kazni Papeta i Paju Pašića i ne povede ih na utakmicu. Ja došao u hotel da tražim brata, a oni kažu da nije došao. Sutradan Zvezda dobije Sarajevo 5:0. I dan danas sam navijač Sarajeva. Vahid Musemić rahmetli bio je vrh. Ko je bio najbolji? Meni je nezahvalno govoriti, o Safetu je nezahvalno i suvišno govoriti, kakav je bio igrač, kakav profesionalac… Imao je karijeru bez mrlje. Kasnije je postao dobar trener, postao uspješan selektor, jedini koji je odveo naš nacionalni tim na Svjetsko prvenstvo” kazao je Sead Sušić koji je odigrao samo jednu utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije.
”Nisam ljut ni na koga, ja sam tu dosta stvari radio kako ne treba. Nisam bio profesionalac, za razliku od moga brata.”
Sead Sušić je odlučio da napusti Crvenu zvezdu nakon sukoba sa trenerom Gojko Zecom.
”Imao sam sreću da sam se zakačio sa Zvezdom sa pokojnim trenerom Zeco. Nismo bili dobri. Zbog njega sam napustio klub, dosadilo mi je da me neko omalovažava, da se svađam stalno, stalne prepirke… Rekao sam Draganu Džajiću s kojim sam uvijek bio dobar prijatelj da idem, da ako hoće da mi pomogne, ne želim više ostati, a on se vratio iz Bastije. Džaja me je ubjeđivao da ostanem, jer je nakon završetka karijere trebao da postane direktor kluba. Nudio mi je sve, da budem kapiten. Ali ja nisam htio ostati. Imao sam našeg generalnog sekretara Slobodana Ćosića koji mi je puno pomogao, napravio mi je sve. Pričali smo u hotelu Palas, on je u malom prstu imao sve zakone, znao je kako eskivirati pravila. Uzet ćeš rakid ugovora, ispisnicu, iz Zvezde i idi u Grafičar. Tamo te čeka čovjek iz kluba i odmah će ti dati ispisnicu. Otišao sam u Savez, dobio papire i onda sam otišao u Ameriku” kazao je Sead Sušić.
