Portal 11freunde.de objavio je jučer zanimljiv razgovor sa nogometnom legendom Sergejom Barbarezom. Ikona Bundeslige govorila je o počecima i danima u rodnom Mostaru. Bilo je to na Balkanu neko drugo, sretnije vrijeme.

– Nismo mi tad maštali o zapadu, jer smo imali prvaka Evrope. Crvena zvezda bila je na vrhu. Reprezentacija je igrala sjajan fudbal. Moj san bio je postati fudbaler Veleža, rekao je Barbarez.

Zamalo ga je zakačio i rat.

– Otac i stric su insistirali da idem kod tetka u Njemačku. U Sloveniji i Hrvatskoj harao je rat. Nismo sigurni bili ni u Mostaru. Tata je bio zabrinut. I ako bi došlo do rata u BiH, nismo vjerovali da može dugo trajati. Mislio sam kad sam pošao da ću se vratiti za nekoliko sedmica, a ostao sam 22 godine. Otac je bio sasvim upravu. To sam shvatio kasnije, a vidim i danas. Da nisam otišao u Njemačku, otišao bih u rat. A svi ratovi su uvijek besmisleni. Moja majka je iz braka Hrvata i Bošnjaka, a otac mi je bio Srbin. Religija i nacionalnost u mojoj porodici nisu bili važni, opisao je.

Nije imao vremena žaliti za Veležom.

– Uskoro sam postao član Hannovera. Prolazio sam u patikama pored terena na kojem se treniralo. Tetak je zamolio trenera da me proba. Nikad taj dan neću zaboraviti. Bilo je ledeno hladno, priča Barba.
Ubrzo je za njim stogao i otac Ljubo.

– Bilo je previše rizično da ostane. Majka je bila naivna i ostala je čuvati stan. Dva puta je mogla biti ubijena. Srećom imali smo veze i kontakte s nekim ljudima, koji su je spasili, prisjetio se Sergej.

Novi problemi nastali su kada je objelodanio da će igrati za Bosnu i Hercegovinu.

– Nisam imao dilemu kad je domovina u pitanju, ali sam na debi čekao dok se nisam uvjerio da je majka sigurna. Dobio sam garancije i time i unutrašnji mir. Debitovao sam sa 26 godina. Izgubili smo s 5:0 od Aregentine, rekao je na kraju ljubimac navijača Bosne i Hercegovine.

(Fokus.ba)