Poznati makedonski stručnjak Zoran Smileski vjeruje da njegov Borac može da izdrži do kraja u šampionskoj trci sa velikanima bosanskohercegovačkog fudbala Sarajevom i Željezničarom. Čovjek koji je Banjaluci podario jedini evropski trofej, Mitropa kup 1992. godine, pun je hvale na račun mladog trenera Branislava Krunića.
„Borac može i mora do šampionske titule. Rekao sam malome Kruniću da Banjaluka zaslužuje prvaka i da je on pravi čovek na pravom mestu. Inače, Branislav je debitovao kod mene sa 18 godina. Kada sam ga stavio u prvi tim, svi su me pitali ko ti je ovaj. A ja sam forsirao našu djecu i nisam pogrešio. Isto tako, tvrdim da Krunić može da bude odličan trener. Sad se svi kunu u njega, ali volio bih da ta podrška traje u dužem vremenskom periodu. Da mu ne okrenu leđa kada dođe do prvog lošeg rezultata“, rekao je za Anadolu Agency (AA) Smileski.
Očekuje uzbudljivu i neizvesnu borbu za prvo mjesto u Premijer ligi Bosne i Hercegovine.
„Sarajevo i Željo su u blagoj prednosti, ali je Borac igrama u jesenjem dijelu prvenstva pokazao da ima sve argumente za ravnopravno učešće u šampionskoj trci. Nije ni Zrinjski daleko od vrha, šta tek reći za senzaciju prvenstva Tuzla City koja se nalazi na dva boda od lidera Sarajeva. Po svemu sudeći, biće to najuzbudljiviji šampionat u posljednjih desetak godina. Meni je najvažnije da se Borac vratio tamo gde mu je i mjesto. Sada u pohod na titulu, pa na jesen da posjetimo i Evropu gdje je Banjaluka“, istakao je Smileski.
Ne blijede sjećanja na 1992. godinu i antologijski put banjalučkog kluba do trofeja u Mitropa kupu.
„Kakve su to utakmice bile. Prvo sa Fođom, posle sa Mađarima. Simeunović je blistao u oba meča, Italijanima je odbranio četiri, Mađarima dva penala. Znate šta je u to ratno doba značilo da doneseš evropski trofej u Banjaluku. Fešta neviđena. Jedva smo se vratili, nekim posljednjim avionom. Ali sve se isplatilo. Pehar je bio fenomenalan, 17 kilograma čistog srebra. I što je najvažnije, ostao je kod nas, jer se to takmičenje posle ugasilo“, prisećao se Smileski.
Svako gostovanje Zorana Smileskog u Banjaluci, izazove bujicu emocija. Tako i ovo posljednje, povodom uručenja specijalne plakete na tradicionalnoj manifestaciji ”Dani fudbala Republike Srpske”.
„Nevjerovatan je osjećaj kada te ne zaborave i nakon 30 godina. Niko ne pamti kao ovi moji Banjalučani. Zato, nek’ živi Borac vječno. Dao sam mu najlepše godine svog života. Supruga mi je odavde, deca su mi se rodila u Banjaluci i logično je da se osećam kao Banjalučanin. Mnogi su se trudili da me otjeraju odavde, ja se ne dam. I uvijek ću se vraćati u Banjaluku, da im bude krivo… Razumijete? Zašto je bilo tako, ne znam. Bila su druga vremena, olovna. Ali, ja sam ostao privržen Banjaluci i zato mi je puno srce kada vidim Borac u vrhu tabele Premijer lige BiH. Vi koji ste blizu Banjaluke, možda i nemate taj osećaj. Za nas vani je to fantastično i veoma emotivno“, pričao je Smileski.
Smileski je veoma vezan i za Partizan, iako je u Beogradu proveo samo jednu polusezonu i na 21 utakmici postigao dva gola.
„Partizan je posebna priča i uvek će imati mesta u mom srcu. Znate kako kažu, prva ljubav zaborava nema. Polako se vraćaju i nadam se da će ove sezone biti još bolji. Da malo gurnu Zvezdu u drugi plan. Volim ja i Zvezdu kada igra na međunarodnoj sceni, ali u srpskom prvenstvu navijam isključivo za jedan klub. Samo Partizan“, kazao je Smileski.
Iskusni stručnjak ne sumnja da će se Srbija, BiH i Makedonija pridružiti Hrvatskoj na Evropskom prvenstvu, na veliko zadovoljstvo svih iskrenih ljubitelja fudbala iz cijelog regiona.
„Neka odu, zašto da ne. ‘Juga’ zaslužuje da ima četiri reprezentacije na završnom turniru. Mislim da Bosna i Hercegovina ima lakši put od Srbije i Makedonije. Vjerujem u momke Duška Bajevića, Ljubiše Tumbakovića i Igora Angelovskog i navijaću svim srcem u plej-ofu za sve njih“, rekoa je Smileski.
