Danas svoj 72. rođendan slavi jedan od najboljih golmana u historiji ex-YU prostora, slavni ”Leteći Mostarac” Enver Marić. Ljudi sa ovih prostora se najviše sjećaju njegovih igara za Velež, gdje je činio legendarni trojac, mostarski BMW (Bajević, Marić, Vladić). Bio je i uspješan trener, a danas se zbog zdravstvenih problema ne bavi fudbalom, ali je sigirno jedan od ljudi čije će ime zauvijek biti upisano u knjige sportske historije.
Za portal Sportske.ba je govorio Marićev sin Leo. On je ispričao svoju stranu priče, kako je bilo odrastati uz jednu istinsku fudbalsku legendu, kakva je Marić zaista i dan danas, te koliko je to što je Enverom sin uticalo i na njegovu karijeru:
”Normalno, kao malo djete nisam bio svjestan o kakvoj se veličini radi. Većina ljudi je govorila, ”To je Marin sin…”. Ja lično nisam trenirao u Veležu do svoje 13. godine, jer jednostavno nije me zanimalo igrati u jednom organizovanom klubu i takmičenju. Onda sam slučajno otišao na trening Veleža na nagovor nekih prijatelja. Mara se lično nikada nije petljao ili govorio trebaš uraditi to… Rijetko je dolazio na utakmice kada sam igrao. Igrao sam jako dobro, bio sam najbolji strijelac kadeta i omladinaca. Jednostavno htio je da sam pravim svoj put da postanem pro igrač. Nije htio da dolazi u situaciju da ljudi govore ”Mara ga gura”. Dogurao sam do omladinske reprezentacije Jugoslavije u generaciji Rapaića, Miloševića…, zbog mojih golova i nastupa. Tako da je nije niko mogao reći da me Mara gura. Bio sam omladinski kapiten i najbolji strijelac lige u generaciji koja se plasirala u finale Kupa Jugoslavije protiv Partizana 1992., ali to se naravno nikada nije odigralo.-rekao je Leo Marić, pa dodao:
”Nažalost završio sam karijeru jako mlad, sa 25 godina zbog velikih problema za štitnom žlijezdom. Igrao sam za Eintracht Braunschweig, Union Berlin i KRC Genk. Naravno, moglo se bolje ali veća sila mi nije dala.”
”Uvijek sam imao veliki respekt i poštovanje prema njemu. Bio je jako strog otac ali jako korektan. Što kažu za Maru pošten red rad i disciplina. Što sam kada sam rastao i dan danas zadržao te osobine zahvaljajući njemu. Mislim da mi je prezime Marić više odmaglo nego pomoglo kada sam igrao. Ali čovjek se sa vremenom navikne na te stvari i prihvati sasvim normalno. Kroz moje čitavo djetinstvo pa i dan danas on je uvjek bio moj idol (pored Marca Van Bastena,) kako se ponašati na terenu, van terena i u samom životu.”- istakao je sin legendarnog golmana.
”Gledao sam dosta treninga i utakmica kada je igrao. Naravno bio sam sretan i oduševljen sa njim. Stvarno jako puno ljudi, ima veliko mišljenje o njemu kao čovjeku i naravno vrhunskom golmanu”
”Već 20 godina sam u Americi i ja se čujem sa Marom i mamom Mirelom svaki dan. Nema dana da se desi da ne razgovaram sa njima. Moj brat Teo je bio igrač puno tehnički bolji od mene. Igrao veznog, ali nije nažalost imao tu drskost kao ja. Ja nikada nisam dao nikome da bude ispred mene. To je njemu falilo da uspije.”-rekao je za kraj sin legendarnog mostarca.
(Sportske.ba)
