Sead Sušić bio je napadač Crvene zvezde, Liježa, klubova iz SAD i Kanade, još jednog broja inostranih klubova i reprezentativac Jugoslavije. Danas sa porodicom živi u Belgiji i ne odbija razgovore na temu fudbala. Posebno je ponosan na dane vernosti Beograđanima.
Ne može se reći samo da je brat mlađeg Safeta Papeta Sušića. I sam je život ispunio fudbalom, igrao u najvećem jugoslovenskom klubu, upisao utakmicu za reprezentaciju, ostvario inostranu karijeru. Neki su mišljenja da je morao postići više, ali…
Rođen je 3. januara 1953. u Zavidovićima.
– Za Krivaju sam igrao kao mališan. Trčali smo za loptom po livadama, onda nas pet ili šest odemo i upišemo se da treniramo u Krivaji. Nisam imao 16 godina kad sam zaigrao za matični kolektiv. Otišao sam u Crvenu zvezdu nešto više od 12 meseci kasnije – počinje priču Sead Sušić za Sportski žurnal.
Na Marakanu je prešao na na nagovor Miljana Miljanića. Hteli su ga Hajduk i Dinamo. U našem najtrofejnijem klubu proveo je skoro punih osam godina.
– U to vreme igrao se turnir republika za nas od 15 ili 16 godina. Takmičenje se održavalo u Zagrebu, a pokojni Miljan Miljanić, legendarni Čiča bio je prisutan. Bio je veliki sportski radnik, opsednut fudbalom. Gledao je talente. Na jednoj utakmici bilo je jako vruće, snašla ga je sunčanica. Pre nego je izgubio svest, samo je uzviknuo: „broj 10 iz Bosne”! Neki su mu rekli da sam iz tuzlanske Slobode, Sarajeva itd. Bilo im je nemoguće reći da sam član trećeligaša Krivaje. Međutim, došli su ljudi iz Zvezde da me vode u Beograd. Odmah je otpala mogućnost da pređem u Hajduk ili u Dinamo, Zvezda je bila ispred svih.
U 58. večitom derbiju načeo je mrežu Radmila Ivančevića, Zvezda je pobedila sa 4:1, tog 28. marta 1976, pred oko 55.000 gledalaca. U vreme Seada Sušića su mečevi Partizana i Crvene zvezde bili posebna priča.
– Ne pratim danas mnogo, pa ne znam kako sada izgledaju te utakmice. U moje vreme to je bilo nešto posebno, fascinantno. Živelo se za derbi. Atmosfera veličanstvena, jedva smo čekali da dođe do tog susreta. Tada se pokazivalo šta znaš i možeš. Nezaboravni trenuci.
Bio je deo atomske navale Crvene zvezde zajedno sa Vladimirom Petrovićem, Zoranom Filipovićem, Dušanom Savićem i legendarnim Draganom Džajićem. Sead je pobedio i stroge zakone FS Jugoslavije, pa je pre 28. godine otišao u inostranstvo.
– Tadašnji generalni sekretar Crvene zvezde Slobodan Ćosić pomogao mi je, poslao me po ispisnicu, da dobijem raskid ugovora, pa smo otišli u Grafičar da me registruju. Odmah su mi dali ispisnicu sa kojom sam otišao u FS Jugoslavije i postao sam slobodan da idem u inostranstvo sa 25 godina.
Prešao je u belgijski Lijež, igrao i u SAD-u i Kanadi, karijeru završio u Belgiji.
– Apsolutno je moglo bolje biti. Ne mogu sada da kukam i da žalim, ne pomaže. Da mogu da vratim vreme sve bi bilo drugačije. Tada sam bio previše neozbiljan. Kad sam mogao najviše da dam, živeo sam daleko od profesionalnog sportiste. Kajem se, ali ne pomaže.
Govorilo se da je boem, da je voleo život i drugare.
– Ko ne voli život? I dobre drugare, da se izađe? Ne možemo biti robovi nečega. Nekim ljudima skidam kapu, kao Kristijanu Ronaldu. Da povuče ručnu, da radi na sebi. Doduše, danas su u igri velike pare, naše ondašnje zarade velika su mizerija u poređenju sa sadašnjim primanjima profesionalnih fudbalera.
Odigrao je jednu utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije. Mnogi i danas govore da je bio vrhunski igrač i čude se da nije više puta predstavljao Plave.
– Sam sam kriv. Živeo sam drugačije, nisam bio predan igri, nisam fudbal doživljavao kao posao. Da sam bio ove pameti daleko bih dogurao.
Uspeo je da pobedi tešku bolest, sada je sve u najboljem redu sa zdravljem.
– Nisam imao nikakvih simptoma. Došao sam u Split i osetim grčeve, bolove u stomaku. Odem u Sarajevo, urade mi pregled i po izrazu njihovog lica primetim da nešto nije kako bi trebalo biti. Odem u Belgiju i ustanove mi tumor debelog creva. Onda mi nađu tumor na plućima veličine teniske loptice. Operisali su mi debelo crevo, a nakon 40 dana usledio je zahvat na plućima. Za sada je sve kako treba biti. Evo, devet godina je dobro.
Ostao je u fudbalu, ali nije aktivan.
– Volim da pogledam utakmicu, pratim zbivanja u Evropi i svetu. Međutim, nisam nigde angažovan. Volim da savetujem ako neko prihvata, ali ništa preko toga – zaključio je Sead Sušić.
SAFETA MINIMIZIRAJU U BIH
Njegov rođeni brat Safet Sušić legenda je jugoslovenskog, francuskog i evropskog fudbala. Jedini je, kao selektor BiH, odveo tu zemlju na SP pre skoro punu deceniju.
– Čujemo se često. On živi u Parizu, a ja u Liježu. O fudbalu retko razgovaramo. Kad je Liga šampiona onda se dotaknemo određenih utakmica. Čim se kvalifikovao na Mondijal počeli su da ga ruše, to znaju i ptice na grani. Kod nas se uspeh ne ceni. U Francuskoj i na „Parku prinčeva” veličaju ga, uvažavaju, ali u BiH minimiziraju sve što je uradio.
SIN TINO U TUZLA SITIJU
Seadov sin Tino Sven Sušić poznato je fudbalsko ime. Trenutno je u Tuzla sitiju, igrao je za Hajduk, Genk, Makabi Tel Aviv, Antverpen, Venlo, Kuban, Sarajevo…
– Nisu svaki put igre Ronalda i Mesija po mom ukusu, pa nisu ni mog sina. Pričamo o sportskim temama, želim mu sve najbolje – rekao je Sead.
