Zlatan Ibrahimović u drugom dijelu intervjua sa Slavenom Bilićem u emisiji (Ne)uspjeh prvaka, pričao je o Ajaxu, usponima i padovima u Amsterdamu, problemima sa trenerom, navijačima….
”Svi misle kad me vide ”Ibra, jak, veliki”, ali u stvari imam veliko srce, jako sam osjetljiv, emotivan. Ljude koji su mi bliski, štitim. Teško je ući u moj krug, ali ko je unutra, on je zaštićen. Teško dozvoljavam ljudima da mi se približe, jer sam platio skupo greške u prošlosti. Imam 44 godine, naučio sam neke lekcije. Znaš i ti, bio si fudbaler, sada si trener – fudbal je prljav svijet. Agresivan je i prljav. Fudbal j najpopularniji sport na svijetu, toliko je novca unutra, mnogo je interesa. Sve je na prodaju. Igrao sam u Italiji, Španiji, francuskoj, Engleskoj, Americi. Imao sam Minu (Zlatanov agent Railoa op.a.) dakle vidio sam to sve iz blizne. Znam kako sve funkcioniše. Ili jedeš ili ćete pojesti. Ja sam uvijek imao samo sebe, imao sam samopouzdanje. Naučio sam se da vjerujem u sebe da idem toliko naprijed, da niko ne može da me zaustavi. Zato nisam nikad ni zamišljao da ne igram. U glavi sam razmišljao ”što više ne vjerujete u mene, to mi dajete više energije”. Nisam ja imao očišćen put, već sam se mora boriti. Rekao sam sebi da ću biti najbolji fudbaler na svijetu. Kad sam išao u srednju školu, učio sam italijanski jezik, ali sam bio nestašan, nisam pratio s pažnjom časove. Profesorica mi je rekla da neću nikad naučiti jezik, a ja sam se naljutio i kazao joj ”igrat ću u Italiji, naučiću italijanski i vratit ću se ovdje da ja tebe naučim kako se priča” i više nikad nisam došao u tu školu. Nisam želio da me bilo ko koči. Želio sam da dam 200 posto od sebe da uspijem” govorio je Zlatan u drugom dijelu intervjua u emisiji (Ne)uspjeh prvaka.
Prisjetio se kako su mu riječi nepoznatog igrača probudile svijest da može postati veliki fudbaler.
”Kad sam imao 17 godina, došao je na probu u Malme jedan fudbaler iz Trinidada i Tobaga. Ja sam bio ponekad u prvoj ekipi, a nekad u drugoj. Nakon sedmicu dana, on mi je rekao ”ako ne uspješ, to će biti tvoja greška”. Tada sam se zapitao: zašto mi ovo govori? Nisam ga pitao ništa, a on mi to kaže. Došao sam kući i razmišljao o tome, on ne zna ko sam ja, bori se za sebe na probi, nema interesa da mi bilo šta govori, ili me štiti, ili mi daje signal za nešto, da li vidi bolje od mene. I tada sam shvatio da zavisi samo od mene. Ako ne dođem na vrh, to će biti samo zbog mene. To mi je signal.”
Transfer u Ajax je bio iskorak u karijeri, dolazak u nepoznato, odvajanje od porodice i prijatelja. Shvatio je da mora promijeniti navike…
”U Ajax sam došao s 20 godine. Dočekao me je trener Co Adrianse. Van Gaal je u klubu, tu je i Marco Van Basten. Da li sam bio spreman za Ajax? Nisam. Sve što sam radio u Malmeu, to je moja kuća, znao sam sve, svi su mi bili blizu, prijatelji, roditelji, sestre, braća… Onda sam došao u Ajax, u rekordnom transferu. Odmah sam osjećao pritisak, stres. Nema vremena, nema strpljenja, odmah se od mene očekivalo puno. Prvi mjesec nisam imao novca, jer sam kupio kući sofu, krevet i televiziju. Nestalo mi je novca, a oni mi nisu htjeli dati akontaciju. Otvorim frižider – prazan. Kao kod oca. Pitao sam Maxvella – Brazilca koji je došao kad i ja – da li mogu da živim kod njega. Primio me je… Spavao sam na dušeku. Krenem da igram. Turnir u Amsterdamu, budem odličan protiv Milana, Arsenala, Manchester Uniteda… Ja pun samopouzdanja, drma me adrenalin. Pun stadion, ja driblam, visok 190 cm, počinju da me porede sa Van Bastenom i tu kreće pad. Svi su mislili da ću svaku utakmicu zabijati kao Van Basten. Ali to što sam naučio, važi za sve igrače. Kad dođeš u novi klub, adrenalin je na visokom nivou, ali ti ćeš pokazati šta si i ko si kad ti adrenalin dođe u normalnu. Tad si pravi ti, tada vidiš gdje si i na čemu treba da radiš. Imao sam trenera Adriansea koji nije htio da priča sa mnom, da mi kaže da li je dobro, gdje griješim, šta trebam popraviti. On je forsirao šablon Ajaxa. Leo Benhacker je bio podrška, vjerovao mi je, razgovarao sa mnom. Osjećao sam da su svi protiv mene, nisam se snalazio. Nakon tri mjeseca sam zvao Malme da me vrate nazad, ali to nije bilo moguće. Drugi napadač je bio Mahlas iz Grčke. Bilo je ili on ili ja. Ko će biti devetka. Ajax je imao svoju školu, svoj sistem, koji je drugačiji. Bili smo kao u kasarni, vojska, a mi smo bili mladi, jako talentovani. Falilo nam je da razgovaraju s nama. Van Gaalova škola. Sjećam se kad sam trebao da uđem u igru, publika skandira Mahlasu. Strašno. Ne znam jezik, imam trenera koji mi ne vjeruje, publika protiv… Kad sam mislio da nema izlaza, Ajax je smijenio Co Adriansea i doveo Ronalda Koemana. S njim se počinje mijenjati. Koeman je razgovarao sa mnom, ali nisam puno igrao.”
Nakon smjene Co Adriansea koji mu nije vjerovao, Ibrahimović se počeo igrački buditi.
”Igramo finale Kupa u Roterdamu i Koeman me je stavio u produžetku, jer je važilo pravilo zlatni gol i ja zabijem taj gol i pobjedimo. Naredne sezone se spominjalo da idem u Italiju, jer u Ajaxu nisu bili sigurni da li sam pravi izborl, ali Benhacker je stao uz mene. Razgovarao sam s Van Bastenom, savjetovao me kako da igram, tada je rekao ”najbolje ćeš pomoći ekipi tako što ćeš zabijati golove”. Poslije sam došao u Juventus i upoznao Capella. On je imao Van Bastena. U Ajaxu te ne uče tom mentalitetu. Shvatio sam da je Van Basten to naučio od Capella. Tako je i meni Fabio rekao kad sam došao u Juventus ”prva stvar koju ću da ti uradim je da obrišem iz tebe taj sistem Ajaxa koji ti je usađen”. Šest mjeseci me je Capello tjerao da pucam. Sa svih pozicija. Capello me je poslije svakog treninga ostavljao da šutiram na gol. Nekad sam krijući odlazio u svlačionicu, a on bi me zvao ”Ibra, ideš pucati”. Uglavnom, moja najbolja godina u Ajaxu je ta treća.”
Prekretnica u Zlatanovoj karijeri je sastanak s agentom Minom Raiolom. Pokojni Italijan, jedan od najboljih fudbalskih agenata svih vremena, imao je veliki utjecaj na slavnog bivšeg fudbalera.
”Pred kraj boravka u Ajaxu upoznao sam svog agenta Mina Raiolu. Nisam želio agente, tražili su me mnogi. Ja kad sam išao u Ajax, niko me nije zastupao. Ja sam dogovarao svoje uvjete. Eto kako sam ih dogovarao kad sam imao najgori ugovor u Ajaxu. Shvatio sam da mi treba agent. Mino me je tražio godinu prije, ali ja sam mu poručio preko Maxwella ”kad bude imao klub, neka se javi.” Prošlo je od tada vremena, a ja sam onda pitao novinara koji mi je pomagao ”daj mi preporuči agenta”. On mi je preporučio Raiolu, taj stil, mafija, prodoran, to mi treba. Kada se pojavio, bio je kao Sopranos. Došao je u hlačama, sportskoj majici, išli smo da jedemo suši. On je pojeo za pet ljudi. Ja sam došao sa novim satom, vozio sa Porsche. Donio mi je statistiku vodećih napadača Vierija 23 utakmice, 20 golova, Trezegueta 27 utakmica, 20 golova, Inzaghija… I onda pokaže moju statistiku 27 utakmica, 3 gola. Pitao me je ”Ibra gdje mogu da te prodam sa ovom statistikom”. Ja sam mu rekao ”pa dobro, ako bih imao statistiku kao drugi, i moja mama bi me mogla prodati.” A, meni je trebao agent da me proda upravo sa ovom statistikom koja je bila loša. Otišli smo kući, ja sam ga nazvao i rekao da želim da radim s njim, ali mi je on poručio da prenoći, da razmislim, a znao je da hoću. Kad smo počeli sarađivati uzeo mi je sve satove, uzeo mi je Porsche, a dao mi da vozim Fiat Stilo i da nosim trenerku. Na šta sam navikao dok sam živio u getu u Rosengordu. Bilo mi je žao što mi je uzeo Porsche, jer ja sam iz geta, za nas je dobar auto znak da smo uspjeli. Ali, Mino mi je rekao da se posvetim treningu, da ovo što sam radio prije, nije dovoljno, Morao sam duplo jače i bolje. Hranio sam se kod njegove majke, zajedno sa Maxwellom. Ona nam je kuhala dobru hranu. Prije sam jeo u Ikei, mesne kuglice s pireom. Ništa drugo nisam jeo, nisam ni znao kuhati. Za tri mjeseca me je prodao u Juventus.”
Priznao je da mu jako nedostaje Mino Raiola.
”On me je izazivao, borio se sa mnom. Zato sam ga cijenio. Mino i ja smo napravili velike stvari, radili smo preko 20 godina bez ikakvog ugovora. Kad izgubimo povjerenje jedan u drugog, onda nemamo šta raditi. Mnogo smo se svađali, nije to bio odnos da smo se grlili i jedan drugom izjavljivali ljubav. Stalno me je kritikovao, govorio šta je loše. Jednom sam mu rekao ”ne radiš više za mene”, a on mi je rekao ”da bi me otpustio, trebaš me zaposliti”. On me je izazivao, nije bio protiv mene, sve je pričao za moje dobro. Ušao mi je u glavu, znao je sve. On mi je bio najbolji prijatelj, kao familija, bio mi je sve, znao je sve moje tajne, cijeli život. Kad sam upoznao svoju tadašnju djevojku Helen, on je rekao ”ovo će biti tvoja žena”. Jako mi nedostaje. Fali mi sad zbog mojih sinova Maximiliana i Vincenta, jer ih treba zaštiti. On je bio kompletna osoba, znao je sve u svom poslu. Bio je više sa mnom nego sa svojim sinovima…Otišao je mlad, prebrzo” kazao je sa suzama u očima Zlatan Ibrahimović.
