Selektor nacionalnog tima Bosne i Hercegovine, Ivaylo Petev, još nije zvanično saopštio spisak putnika u Amriku gdje će se odigrati prijateljska utakmica između Bosne i Hercegovine i Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, klubovi su s radošću primili pozive koji su danas u kasnim popodnevnim satima stigli na adrese klubova. Velež, Željezničar i Sloboda su putem svojih zvaničnih stranica potvrdili pozive koji su upućeni njihovim fudbalerima. Među putnicima u Ameriku je i Saša Maksimović, mladi fudbaler tuzlanske Slobode, ekipe koja i pored slabijeg završetka, predstavlja pozitivno iznenađenje u jesenjem dijelu sezone m:tel Premijer lige Bosne i Hercegovine sa osvojena 24 boda.
Karijeru počeo u rodnoj Batkuši, a prve seniorske minute upisao sa šesnaest godina
Za Maksimovića prijatelju kažu da je tih i miran. Romantičar na terenu i van njega. Izuzetno pedandan i kulturan. Kaže da se fudbalom počeo baviti u rođenoj Batkuši igrajući za ekipu Hajduka. Tu je prošao mlađe selekcije, a onda je kratak period proveo u Zvijezdi iz Gradačca. Prve minute na seniorskom nivou je upisao kao šesnaestogodišnjak u Borcu iz Šamca, u Prvoj ligi RS – a kod trenera Predraga Lukića koji ga je „gurnuo u vatru“.
„Onda sam preko meni bliskih ljudi došao u kadetsku selekciju Slobode kod trenera Nedima Omerovića. On mi je pružio šansu koju sam tada iskoristio i pružena mi je prilika da potpišem ugovor sa Slobodom što sam i prihvatio“ – kaže krilni fudbaler tuzlanske Slobode, Saša Maksimović i dodaje da nakon izlaska iz juniorske selekcije nije dobijao minute u prvom timu Slobode nakon čega odlazi na posudbu u Zvijezdu iz Gradačca.
„Kada sam izašao iz juniora, nisam imao minutažu. Trenirao sam sa prvim timom, borio sam se, ali su mi trebale minute da sve to pokažem na terenu. Dobio sam ih kod Mileta Lazarevića u Zvijezdi iz Gradačca. Imao sam dobru polusezonu, a nakon toga sam se vratio u Slobodu kada je ekipu vodio trener Admir Smajić“, dodaje Maksimović.
Povratak u Slobodu je došao u najboljem momentu. Zablistao je u crveno – crnom dresu, postigao nekoliko bitnih golova i uslijedio je poziv u U21 reprezentaciju Bosne i Hercegovine. Ističe da je kod Smajića vladala vojnička disciplina, te da se trudio da na igrače prenese sve ono što im je potrebno da bi bili bolji i što je njega krasilo tokom igračke karijere. Međum, teža povreda mu je napravila problem.
„Trener Smajić se trudio da nam prenese sve svoje fudbalsko znanje. Svaku njegovu riječ sam usvajao i trudio se da to primijenim na terenu. Uspijevalo mi je. Postigao sam neke bitne golove, ali je nakon toga došla teža povreda klučne kosti koja mi je napravila velike probleme u napretku i gradnji karijere. Sada je to iza mene i spreman sam za sve
Uzor mu je otac, a u budućnosti se vidim u nekom od evropskih klubova
Veliki uzor mu je njegov otac, a njegov sportski život je protkan savjetima porodice i djevojke koji su mu ujedno i najveća podrška: „Najviše sam se ugledao na oca. Pričali su mi da je bio veliki fudbaler. Mogu slobodno reći da sve što danas znam, naslijedio sam od njega i na to sam ponosan. “
Tokom svoje kratke, ali izuzetno bogate karijere, igrao je sa velikim fudbalskim imenima, trenirali su ga fudbalski znalci kod kojih je sticao fudblasko znanje i bogato iskustvo.
„U Borcu iz Šamca je igralo mnogo dobrih fudbalera. Mnogo toga sam naučio od Zorana Brkovića i Mirze Hasanovića koji su tad imali izuzetno veliko premijerligaško iskustvo. Trudio sam se da se ugledam na njih. Od sadašnjih mojih kolega i saigrača bih izdvojio Saida Husejinovića. To je veliki majstor od kojeg mogu mnogo naučiti mladi fudbaleri. Samir Bekrić je veliki profesionalac, čovjek, a svi znamo i kakav je fudbaler. Sve nabrojane krase izuzetne ljudske osobine koje želim da sačuvam i za sebe.“
Mladi Maksimović, kao i svaki drugi fudbaler, željan je uspjeha i dobrog fudbala. Sretan je u Slobodi i s ponosom nosi crveno crni dres, a želja mu je da u karijeri napravi iskorak i zaigra u evropskim elitnim takmičenjima.
„Postoji jedna rečenica koju svi često pominju. Kažu da je Sloboda drugarstvo. To jest zaista tako. Sloboda je i više od drugarstva. Svi zajedno činimo jednu veliku porodicu, a na terenu se borimo do zadnjeg minuta. Trudimo se i bodrimo jedni druge da damo i više od maksimuma“, za dodaje Maksimović, te pravi kratak osvrt na tek završen jesenji dio polusezone:
„U ovoj polusezoni smo mogli osvojiti možda više bodova, možda manje. Nekad smo igrali dobro, nekad ne, ali smo se zaista trudili i borili koliko smo mogli. Stručni štab na čelu sa šefom Mladenom Žižovićem je studeiozan i pedantan. S velikom pažnjom pristupaju svakom protivniku i traži od nas da damo svoj maksimum. Od svakog trenera sam uzimao ono najbolje, tako i od Žižovića, Jahića, Osmanhodžića, Ribića. Zbog povjerenja kojeg imaju u mene i pružene prilike sam im zahvalan.“
Na kraju dodaje da je izuzetno sretan zbog poziva u reprezentaciju Bosne i Hercegovine.
“Sretan sam zbog poziva u reprezentaciju BiH. To je nagrada meni, saigračima, trenerima”, klubu- izjavio je za Sportske.ba Maksimović.
